Neobnovljivi izvori energije i njihov uticaj na globalno zagrevanje

U svetu koji se suočava sa sve ozbiljnijim klimatskim promenama, postaje ključno da razumete različite energetske izvore i njihov uticaj na životnu sredinu. Neobnovljivi izvori energije nisu održivi na duži period, jer njihovom eksploatacijom dolazi do iscrpljivanja dostupnih resursa. Fosilna goriva, kao što su ugalj, nafta i prirodni gas, obezbeđuju veliki deo globalne energije, ali njihova upotreba rezultuje značajnom emisijom gasova sa efektom staklene bašte, uključujući i ugljen-dioksid, što doprinosi globalnom zagrevanju.

S obzirom na to da se klimatske promene ubrzavaju, važno je da razumete kako upotreba fosilnih goriva utiče na ekosistem i kako prelazak na obnovljive energetske izvore može doprineti smanjenju ovog negativnog uticaja. Proces sagorevanja fosilnih goriva, naročito uglja, ima razoran efekat na kvalitet vazduha, vodnih resursa i zemljišta, dovodeći do ugrožavanja biodiverziteta i zdravlja ljudi.

Eksploatacija neobnovljivih izvora energije u Srbiji igra značajnu ulogu u domaćoj energetskoj proizvodnji, no sa sobom nosi i neizbežan negativni ekološki efekat. Na primer, energetika na bazi uglja i dalje domira sa preko 85% u proizvodnji struje, što jasno ukazuje na potrebu za boljim energetskim politikama usmerenim ka većoj upotrebi obnovljivih izvora energije i povećanju energetske efikasnosti.

Alternativa fosilnim gorivima može se naći u obnovljivim izvorima energije kao što su vetroparkovi, solarne elektrane i hidroelektrane, koji ne samo da smanjuju emisiju ugljen-dioksida, već i smanjuju zagađenje vazduha. Postavljanje jasnih ciljeva i stvaranje politika koje podržavaju održivi razvoj može pomoći Srbiji da postane lider u borbi protiv klimatskih promena i smanjenju zavisnosti od neobnovljivih energetskih izvora.

Šta su neobnovljivi izvori energije?

Neobnovljivi izvori energije predstavljaju energetske resurse koji se ne mogu obnoviti u okviru ljudskog životnog veka. Najznačajniji među njima su fosilna goriva: ugalj, nafta i gas. Ovi energetski resursi su nastali anaerobnom digestijom organizama milionima godina pod visokim temperaturama i pritiscima.

Nafta i gas su od suštinskog značaja za razne industrije, od proizvodnje električne energije do hemijske industrije, dok sagorevanje uglja dominira u elektroenergetskom sektoru. Njihove zalihe su ograničene, što dovodi do međuzavisnosti država u pogledu resursa. Korisnici ovih izvora energije moraju da budu svesti ograničenih zaliha i ekoloških posledica njihovog iskorišćavanja. Na primer, sagorevanje uglja dovodi do oslobađanja ogromnih količina polutanata koji zagađuju atmosferu i doprinose globalnom zagrevanju.

Neobnovljivi izvori energije — fosilna goriva — imaju ključnu ulogu u trenutnoj globalnoj energetskoj matrici. Međutim, njihovo konstantno korišćenje stvara ekološke i ekonomske izazove kojima je potrebno pristupiti odgovorno i održivo.

Uticaj fosilnih goriva na globalno zagrevanje

Fosilna goriva kao što su ugalj, nafta i prirodni gas predstavljaju dominantan izvor energije, zadovoljavajući oko 80% ukupne energetske potrebe sveta. Međutim, emisija CO2 emisije iz sagorevanja fosilnih goriva značajno doprinosi globalnom zagrevanju. Ugljeni-dioksid je glavni polutant koji uzrokuje efekat staklene bašte, dovodeći do porasta temperature na planeti.

Ova emisija CO2 emisije pored ugljeni-dioksida uključuje i azotne okside i sumpor-dioksid, što dodatno doprinosi klimatskim promenama kao što su kisele kiše. Kisele kiše imaju poguban uticaj na biodiverzitet, uništavajući šume i kontaminirajući izvore vode, što direktno utiče na životnu sredinu.

„Fosilna goriva su izvor više od 80% energije u svetu, ali njihov doprinos emisiji CO2 emisije igra ključnu ulogu u globalnom zagrevanju.“

Klimatske promene izazvane ovom emisijom CO2 emisije imaju dalekosežni uticaj na životnu sredinu, uključujući promene u temperaturi i padavinama, što utiče na poljoprivredne uslove i uslove života na Zemlji. Sagorevanje fosilnih goriva takođe doprinosi smanjenju kvaliteta vazduha, što ima direktne negativne posledice na zdravlje ljudi.

Ugalj i njegovi ekološki efekti

Sagorevanje uglja predstavlja veliki problem zbog ekološke posledice koje sa sobom nosi. Ova praksa doprinosi emisiji raznih polutanata koji zagađuju vazduh i pogoršavaju efekat staklene bašte.

Emisija polutanata

Prilikom sagorevanja uglja, dolazi do emisije nekoliko štetnih gasova kao što su ugljen-dioksid (CO2), azot-oksidi (NOx), i sumpor-dioksid (SO2). Ovi gasovi imaju direktan i značajan uticaj na globalno zagrevanje. Ugljen-dioksid je odgovoran za 64% globalnog zagrevanja iz ljudske aktivnosti, dok azot-oksidi imaju čak 300 puta veći uticaj od ugljen-dioksida.

Prema statistikama, prosečna emisija ekvivalenata ugljen-dioksida u različitim zemljama varira, ali je svuda alarmantna. Na primer, u Crnoj Gori godišnja emisija po osobi iznosi 5,1 tonu, dok u Srbiji slična situacija pokazuje visok nivo zagađenja.

Uticaj na ekosistem

Eksploatacija uglja takođe značajno narušava lokalne ekosisteme. Rudnici uglja menjaju reljef i mogu izazvati štetne posledice na vodenim tokovima i biodiverzitetu. Na primer, u Zapadnoj Virdžiniji, čak i tokom naoružane pobune ugljara, broj zaposlenih u rudnicima uglja bio je blizu milion, ali se ratificiranjem Obaminih regulacija taj broj drastično smanjio, što je dovelo do smanjenja eksploatacije i, posredno, manje ekološke posledice.

Održavanje ekosistema je od ključne važnosti za zdravlje planete, a smanjenje sagorevanja uglja je neophodno za očuvanje prirodnih resursa i borbu protiv klimatskih promena. Iz tog razloga, mnoge zemlje ulažu napore u prelazak na održive energetske izvore i smanjenje štetnih emisija kroz razne regulative i unapređenje tehnologija u energetici.

Nafta i njen uticaj na životnu sredinu

Nafta je ključni neobnovljivi izvor energije sa značajnim ekološkim posledicama. Svetska godišnja potrošnja nafte iznosi preko 35 milijardi barela, a raspoložive rezerve širom sveta procenjuju se na oko 1,4 biliona barela. Ova ogromna količina nafte je neophodna za industriju i transport, ali nose i ozbiljne posledice po životnu sredinu.

Proizvodnja i transport

Proizvodnja i transport nafte često dovode do izlivanja i zagađenja, koje može imati katastrofalne ekološke posledice. Kada dođe do izlivanja nafte u more, ona je toksična za većinu oblika života, izazivajući masovno uginuće morskih organizama i dugotrajne promene u ekosistemima. Prema Norveškoj istraživačkoj agenciji Ristad Enerdži, ubrzano trošenje rezervi može dovesti do nestanka nafte za oko 15 godina.

Zagađenje vazduha

Sagorevanje nafte u procesu proizvodnje energije i transporta emituje kancerogene supstance, doprinoseći zagađenju vazduha i globalnom zagrevanju. Povećanje upotrebe ekoloških vozila preporučuje se kao korak ka smanjenju štetnih gasova. Uticaj nafte na životnu sredinu je važan faktor pri donošenju odluka o upotrebi ove sirovine. Iako naftna industrija možda ima rezerve za još nekoliko decenija, ekološke posledice njenog korišćenja treba ozbiljno razmotriti.

Prirodni gas i njegov potencijal kao čistiji izvor energije

Prirodni gas se smatra jednim od najčistijih fosilnih goriva dostupnih danas, sastavljenih uglavnom od metana. Mnogo je čistiji izvor energije u poređenju s ugljem i naftom, jer prilikom sagorevanja oslobađa znatno manje štetnih emisija. Razumevanje koristi korišćenja prirodnog gasa pomaže nam da unapredimo naše napore u borbi protiv globalnog zagrevanja.

Primena prirodnog gasa kao prelaznog goriva između trenutno dominantnih, veoma zagađujućih fosilnih goriva i održivih energetskih rešenja, igra ključnu ulogu u smanjenju ukupne emisije gasova staklene bašte. Korišćenje prirodnog gasa može značajno doprineti čistijoj energetici, što zauzvrat čini našu planetu zdravijom i sigurnijom za buduće generacije.

Sledeći primer uticaja korišćenja prirodnog gasa može se videti u novo otvorenom InGrid Schneider Electric Hub-u u Novom Sadu. Ova zgrada nudi 14.500 m² poslovnog prostora i proizvodi 20% godišnje potrošnje energije unutar objekta zahvaljujući svom modernom dizajnu, koji uključuje solarne panele. Kompanija, koja planira povećanje zaposlenih za 5-10% godišnje, ulaže u smanjenje emisija i povećanje energetske efikasnosti. Omogućavajući veći deo energije iz obnovljivih izvora, pokazuje kako se prirodni gas može efikasno integrisati sa održivim energetskim rešenjima.

Osim ekoloških benefita, prirodni gas doprinosi stabilnijem i efikasnijem energetskom sistemu. Ulaganje od 140 miliona evra u modernizaciju srednje naponske elektrodistributivne mreže u Srbiji planirano je kako bi se smanjili tehnički gubici, povećala pouzdanost i smanjila učestalost prekida u snabdevanju električnom energijom. Ova modernizacija omogućava bolje uslove za distribuciju čiste energije, pružajući bolji kvalitet života za građane Srbije.

Prirodni gas, kao čistiji izvor energije, ne samo da nudi rešenja za smanjenje ekoloških problema, već takođe predstavlja održivu opciju za budućnost. Njegova uloga u trenutnoj energetskoj tranziciji je neprocenjiva, čineći ga bitnim delom strategije za održivu energetiku.

Ekonomski i politički aspekti korišćenja neobnovljivih izvora energije

Korišćenje fosilnih goriva ima duboke ekonomske i političke posledice, posebno u zemljama koje nemaju sopstvene energetske resurse. Ova međuzavisnost država dovodi do čestih nestabilnosti na tržištu, koje se mogu razviti u energetsku krizu. Zahvaljujući BDP-u, ekonomski rast je ključan, ali često dolazi uz cenu povećane emisije CO2, što dodatno utiče na globalno zagrevanje.

Statistike pokazuju da se procenat prihoda od ekologije u BDP-u Srbije povećao sa 1,03% u 2008. na 1,25% u 2010. godini. Pored toga, udeo prihoda od ekologije u budžetskim prihodima Srbije porastao je sa 4,56% u 2008. na 5,20% u 2010. U poređenju sa 27 zemalja EU, gde su eko-porezi činili 2,4% BDP-a i 6,3% ukupnih prihoda u 2010. godini, jasno je da metodološke razlike otežavaju direktnu komparaciju. Ipak, ove brojke ukazuju na konflikt između ekonomskog racija i brige za buduće generacije.

Tehnološke inovacije i promene igraju ključnu ulogu u ekonomskom razvoju, što se ogleda i u kontekstu održivog razvoja kroz lokalnu Agendu 21 i usklađivanje sa Nacionalnim programom održivog razvoja (NSOR). Unapređenje energetske efikasnosti i prelazak ka obnovljivim izvorima energije su od suštinskog značaja za smanjenje energetske zavisnosti i postizanje energetske sigurnosti. Ovi procesi zahtevaju pravovremena ulaganja kako bi se obezbedila kontinuirana dostupnost energije po pristupačnim cenama, smanjujući rizike od mogućih energetskih kriza.

U narednom periodu, za Srbiju će biti od ključnog značaja da usvoji inovativne strategije koje uključuju promene u načinu proizvodnje, distribucije i potrošnje energije. Održivi razvoj se mora staviti u fokus, uz istovremeno osiguravanje energetske sigurnosti i stabilnost tržišta. Međuzavisnost država u energetskom sektoru ostaje izazov, ali i prilika za jačanje međunarodne saradnje i solidarnosti.

Alternativa fosilnim gorivima: Održivi energetski izvori

U svetu koji se sve brže menja, održivi energetski izvori postaju sve važniji. Oni predstavljaju najbolju alternativu fosilnim gorivima, smanjujući negativan uticaj na životnu sredinu i doprinos globalnom zagrevanju.

Obnovljivi izvori energije

Obnovljivi izvori energije, kao što su energija Sunca, vetra, vode, biomase i geotermalni izvori, imaju ogroman potencijal za zamenu fosilnih goriva. Nemačka planira da zatvori preostale kopalje uglja do 2018. godine i zameni ih kapacitetima iz obnovljivih izvora energije do 2022. godine. Slično, Velika Britanija će zatvoriti svoje termoenergetske proizvodne kapacitete do 2023. godine, prelazeći na gasne i nuklearne elektrane do 2025. godine.

2015. godina je bila rekordna po investicijama u obnovljive izvore energije, sa uloženih 329 milijardi dolara za izgradnju 121 GW novih kapaciteta. Prvi put je više kapaciteta izgrađeno iz obnovljivih izvora nego iz uglja, gasa i nafte zajedno.

U Srbiji, Srpski parlament je usvojio Energetsku strategiju koja se dominantno oslanja na lignit, ali postoji zabrinutost zbog sporog povećanja udela obnovljivih izvora energije.

Povećanje energetske efikasnosti

Povećanje energetske efikasnosti ključni je korak ka smanjenju ukupne potrošnje energije i povećanju održivosti resursa. U jugoistočnoj Evropi, Srbija mora investirati u modernizaciju ili zamenu oko 4000 MW trenutno instaliranog kapaciteta u termoelektranama. Projekat „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ već uključuje prve toplane koje prelaze sa fosilnih goriva na korišćenje biomase.

Korištenje biomase, poput drvne biomase, ne samo da smanjuje emisije CO2, već takođe osigurava brojna radna mesta na lokalnom nivou u BiH i drugim zemljama. Održiva energija i obnovljivi izvori energije predstavljaju pravi put ka zdravijem i čišćem okruženju, dok povećanje energetske efikasnosti doprinosi racionalnijoj potrošnji resursa.

Zaključak

Suočavanje sa izazovima globalnog zagrevanja i smanjenje njegovog negativnog uticaja na životnu sredinu postalo je neophodno. Korišćenje neobnovljivih izvora energije kao što su ugalj, nafta i prirodni gas nije održivo rešenje, kako zbog ograničenih resursa, tako i zbog njihove štetnosti po ekosistem.

Obnovljivi izvori energije, iako trenutno čine manje od 16% ukupne energije koju trošimo u svetu, predstavljaju ključnu alternativu. Solarna energija sa više od 1,4 teravata instaliranog kapaciteta, energija vetra sa više od 1 TW, i hidroenergija sa više od 1,4 TW, ilustruju potencijal koji obnovljivi izvori energije imaju da zadovolje energetske potrebe i smanje uticaj na globalno zagrevanje.

Potrebno je nastaviti ulaganje u ove tehnologije. Na primer, ulaganja u solarnu energiju u Kini i Japanu, kao i velika ulaganja u energiju vetra u Evropi, pokazala su kako globalna podrška ovim tehnologijama može doprineti budućem razvoju. Crna Gora, kroz razne projekte solarne i vetro-energije, dokazuje kako male zemlje mogu značajno doprineti ovim globalnim naporima.

Kroz sprovođenje promena u energetskom sektoru i prelaskom na održive izvore i tehnologije, vaš doprinos će imati dugi efekat na zaustavljanje globalnog zagrevanja i očuvanje životne sredine. Vreme je da delamo odgovorno i usredsredimo se na budući razvoj koji garantuje zdravu planetu za generacije koje dolaze.